Činijice od žada
Činjice koje čine par izrađene su od izuzetno tanko modelovanog polu dragog kamena - žada, tako da su njihove strane sa diskretnim beličastim šarama gotovo prozračne. Čnijice imaju odgovarajuća postolja od rezbarenog drveta. Žad je bio jedan od omiljenih materijala kineskih majstora, koji su od njega izrađivali najrazličite upotrebne predmete koji su uvek bili i dekorativnog karaktera. Iako su lišene dekoracije ove činije poseduju izuzetnu prefinjenost i eleganciju upravo zbog svoje jednostavnosti i prozračnosti.
Žad je verovatno prvi put otkriven u ranom neolitu oko 6000. godine p.n.e. Već u kasnom neolitu, oko 1500. godine p.n.e, koristio se izradu ukrasnih i ritualnih predmeta. Rezbari žada iz perioda neolitske dinastije Shang izrađivali su ritualne i ceremonijalne alatke, oznake ranga i predmete za ličnu upotrebu kao što su minđuše, narukvice i ukrasi za kosu, pa čak i male skulptura nepoznate funkcije koje predstavljaju ljude i životinje.
U 5. veku p.n.e. Konfučije (oko 551-479. p. n. e.) je uporedio kvalitete žada kao što su tvrdoća, čistoća, postojanost i lepota sa vrlinama svog „Superiornog čoveka“.
Žad spada među najcenjnenije polu-drago kamenje kod Kineza, koji su ga prozvali „komad neba“. Žad je prisutan u kineskoj umetnosti od praistorijskog perioda neolita do današnjih dana, tako da se umetnička obrada žada može smatrati jednom od suštinskih osobenosti kineske umetnosti. Žad, pri čemu se posebno misli na nefrti, se zbog svojih karakteristika u kineskoj kulturi tumači kao simbol vrline, zaštite, magije i besmrtnosti. Predmetima od žada su se pripisivale natprirodne moći, a verovalo se i da oni donose bogatstvo. Žad, odnosno nefrit, jedna je od najtvrđih vrsta polu-dragog kamena, koja kada se ispolira dobija mek i prefinjen sjaj. Nefrit je hladan na dodir, ali se zagreje kada se drži u ruci. U Kini se težak rad na obradi nefrita vezivao za mukotrpan proces usavršavanja uma, i kao takav nefrit je podsećao da se samo dugotrajnim i upornim trudom mogu razviti karakter i vrlina, što su duhovne vrednosti od vrhunskog značaja u kineskoj tradiciji. Još od najranijeg perioda u Kini su se izrađivali ukrasi, oruđe i ceremonijalni predmeti od žada. Izrada predmeta od rezbarenog žada bila je deo umetničkog procvata krajem 16. i početkom 17. veka, kada su se izrađivali luksuzni predmeti od polu-dragog kamenja za učene ljude i trgovce, koji su zbog zatvaranja carskih radionica postali glavni pokrovitelji umetnosti. Međutim, vladavina cara Quianlong (vladao 1736 – 1795) označila je period ponovnog uspostavljenja carskog pokroviteljstva, i tada su se od žada i drugog polu-dragog kamenja izrađivali ukrasi, skulpture i ceremonijalne i upotrebne posude u izvanredno širokom rasponu oblika i veličina. Period vladavine dinastije Quing je stoga bio zlatno doba izrade predmeta od rezbarenog polu-dragog kamenja. Od kraja 18. i tokom čitavog 19. veka Kinu su potresali politički nemiri i sukobi, kada je umetnost obrade polu-dragog kamenja bila zapostavljenja, da bi bila potpuno obnovljena tek u drugoj polovini 20. veka. Tada su majstori iz poštovanja prema sopstvenoj tradiciji nastojali da upražnjavaju nekadašnje tehnike, dok je upotreba moderne mehanizacije bila svedena na minimum. Danas program savremene kineske vlade podrazumeva i gajenje tradicije izrade raznovrsnih predmeta od žada i drugog polu-dragog kamenja, po uzoru na najlepše primerke iz minulih vekova.
