Srpska srebrna narukvica

Težina: 159 g
Materijal: srebro 
Period: 18. vek
Poreklo: Srbija
 
   Narukvica je izrađena od livenog srebra i dekorisana je graviranjem. Oblikovana je tako da ne čini pun krug. Centrlani deo prednje strane narukvice je blago zaobljen i na njemu je izgraviran motiv grčkog ravnokrakog krsta, koji ukazuje na religijsku konotaciju predmeta. Sa leve i desne strane nalaze se velike polu-loptaste forme sa istaknutim malim kružnim ispupčenjem na vrhu, koje je okruženo graviranim motivima cvetnih latica. Na spoju između centralnog i bočnih delova, narukvica je bila pozlaćena. Bočni delovi narukvice su uži na spojevima sa centralnim delom, zatim se šire poprimajući zaobljen oblik. Oni su ispunjeni nizom sitnih polu-loptastih kuglica sa urezanim žljebovima, koji su raspoređeni duž ivice. Centralni deo ispunjava dekorativna kompozicija sa stilizovanim listovim palme i spiralnim uvijutcima. na narukvici se mogu uočiti tragovi svetlo zelenog emajla, koji ukazuju na to da je narukvica nekada bila dekorisana višebojnim emajlom. Unutrašnji deo narukvice je takođe graviran.  
    Balkan je oduvek bio područje susretanja zapadnog i istočnog sveta. U srednjem veku to su bili zapadna Evropa, sa jedne, i Vizantija, sa druge strane, a od kraja 14. veka umesto Vizantije, kao glavni faktor na ovom podneblju počinje da se nameće nova velika sila u  usponu - Osmansko carstvo. Uticaji različitih kultura su se odrazili i na rad zanatlija na Balkanu, pri čemu su oni uspevali da svojim delima dodele i lični - lokalni pečat. Sve ovo se odnosi i na razvoj nakita na području gde su živeli Srbi. Srpski srednjevekovni nakit koji je pripadao vladarima i plemstvu do danas je sačuvan u malom broju. Međutim, u 17. 18. i 19. veku na izuzetno kreativan način se razvijao etnografski nakit koji se nosio uz narodnu nošnju, i koji je bio dostupan širem, mada  samo imućnom, sloju stanovništva. Velika raznovrsnost i složenost ovog tipa nakita svedoči o izvanrednom umeću lokalnih zanatlija. Etnografski nakit predstavlja spoj lokalne - hrišćanske tradicije sa orijentalnim uticajima.
   Vizantijska moda odevanja podrazumevala je rukav na ženskoj odeći koji se završavao manžetnom od tkanine, koja je mogla biti ukrašena srebrnom žicom i biserima, tako da nije bilo mesta i za narukvicu. Međutim, s propašćuVizantije i usponom Osmanskog carstva, menja se i stil odevanja. Tada rukavi na odeći postaju široki, a narukvica kao nezavisni komad nakita postaje omiljeni vid ukrašavanja ruku. Jedan od starijih tipova narukvice, koji se vezuje za 17. i 18. vek, jeste masivna narukvica koja ne čini pun krug, i koja je dekorisana polu-loptastim oblicima koji simbolizuju ženske grudi. Za ovaj tip narukvice se verovalo da pospešuje plodnost i zbog toga su je nosile mlade žene, neposredno nakon udaje. 
   Tom tipu pripada i ova narukvica. Ovakve narukvice su izrađivali srpski zlatari, mada su slične narukvice bile svojstvene čitavom području Balkana.