Viner Verkštate je posedovala radionice za obradu metala, izradu nakita i predmeta od srebra, knjigovezačku radionicu, radionicu za kožu i lakiranje nameštaja kao i studio za arhitekturu, učionice za crtanje i izložbeni prostor. Zidovi i drvenarija su bili obojeni u belo, a čelik u plavo i crveno. U svakoj radionici je preovladavala druga boja, koja se koristila i za dokumentaciju vezanu za određenu radionicu.
Hofamn i njegove kolege su se veoma brinule za dobrobit radnika. Viner Verkštate sa svojim čistim, lepo uređenim i svetlim prostorijama za rad je bila sušta suprotnost sumornim fabrikama u kojima su radnici radili u nezdravim i nehigijenskim uslovima. Ovde su radnici mogli u prijatnoj atmosferi da sa ljubavlju izrađuju svoje predmete. Viner Verkštate nije potpuno bežala od upotrebe mehanizacije, i radionice su bile opremljene i odgovarajućim mašinama čijoj se upotrebi pribegavalo u određenim fazama izrade predmeta.
Stvaranje koncepta modernog dizajna
Jozef Hofman, Kolman Mozer i njihove kolege su svoju kreativnost ispoljavali u različitim medijumima. Oni su se bavili dizajnom nameštaja, predmeta od metala, stakla i keramike, nakita, tekstila i knjiga. Predmeti od stakla i keramike, kao i nameštaj se nisu izrađivali u radionicama Viner Verkštatea, već je njihova izrada bila poverena najboljim austrijskim firmama iz ovih oblasti.
Poručioci i pokrovitelji Viner Verkštatea su bili iz krugova elite, umetnika i intelektualaca i oni su često angažovali Hofmana i njegove kolege da osmisle celokupan dizajn njihovih vila, od arhitekture, preko enterijera do posuđa, escejga i stoljnjaka, uključujući čak i aranžmane od svežeg cveća. Prvi ovakav projekat je bio senatorijum Purkersdorf, potom je usledio niz projekata za privatne vile, kao i kabare Fledermaus i modni atelje Emili Floge (družbenice Gustafa Klimta), a kruna će biti veličanstvena palata Stoklet u Briselu, gde će umetnici Viner Verkštatea imati prilike da rade sa skupocenim materijalima poput mermera, oniksa i egzotičnih vrsta drveta. Zidove palate Stoklet, koja je bila u vlasništvu izuzetno bogatog industrijalca Adolfa Stokleta, koji je pri tome bio obrazovan, kosmopolita i veliki pokrovitelj umetnosti, krase slike Gustava Klimta. Ova impozantna građevina, koja odiše harmonijom uspostavljenom između arhitekture, enterijera, slika i upotrebnih predmeta je oličenje najvažnije ideje umetnika Viner Verkštatea, a to je bio stav da je neophodno da umetnici, dizajneri i zanatlije udruže svoje snage na kreiranju „totalnog umetničkog dela“.
Viner Verkštate je imala svoja prodajna mesta u Berlinu, Briselu i Njujorku. Uprkos svom velikom uspehu, projekat se nije pokazao kao finansijski održiv, a nova generacija umetnika koja je zamenila osnivače je i suviše naginjala ka serijskoj proizvodnji. Viner Verkštate je prestala sa radom 1936 godine, ali njen inovativni dizajn je nastvaio da vrši uticaj na sve naredne, moderne stilske pravce.
