Krajem 19. veka u čitavoj Evropi se odvija neobična umetnička revolucija koju je pokrenula generacija mladih umetnika koji su zahtevali raskid sa prošlošću i koji su odbacili pozivanje na istorijske stilove koji su decenijama vladali primenjenim umetnostima. U skladu sa pojavom koja je obuhvatila Evropu i sa svešću o tome da novo doba zahteva novu umetnost u Beču je 1897. godine grupa mladih umetnika osnovala Secesiju. Pripadnici pokreta su se zalagali za raskid sa akademskim realizmom, a njihova pojava označava početak „modernizma“ u Beču. Mladi umetnici su proklamovali: „Mi ne prepoznajemo razliku između „više“ i „niže“ umetnosti, između umetnosti za bogate i umetnosti za siromašne. Umetnost je javno vlasništvo“.
Detalj sa fasade palate Secesija, delo arhitekte Jozefa Marie Olbriha, ovde su se odžavale izložbe umetnika koji su pripadali pokretu Secesija
Najistaknutija ličnost bečke secesije bio je Gustaf Klimt, slikar simbolista, koji je slikao fluidne erotizovane, nage ženske figure isprepletane sa vijugavim linijama i sićušnim, stilozovanim cvetovima, naspram zlatne pozadine, pri čemu je slikarsku realnost svodio na dve dimenzije ističući tako dekorativni likovni aspekt.
O aktivnostima umetnika secesije pisao je časopis „Ver Sacrum“ („Sveto proleće“), koji je posebno dragocen zbog ilustracija koje su izrađivali sami umetnici i na taj način on svedoči o novoj estetici jedne epohe. Stil koji su razvili umetnici bečke secesije bio je elegantan, ženstven i dopadljiv. Bečlije su ga prihvatile sa entuzijaznom i on je postigao značajan komercijalni uspeh. Međutim, stil nastvalja da se razvija u pravcu serijske proizvodnje što utiče na originalnost dizajna i kvalitet predmeta, tako da unutar secesije dolazi do rascepa. Najtalentovaniji i najprogresivniji članovi secesije, Jozef Hofman i Kolman Mozer se odvajaju i osnivaju 1903. godine Viner Verkštate (Bečka radionica, kooperativno preduzeće umetnika i zanatlija). Aktivnosti Viner Verkštatea će ubrzo pozicionirati Beč u prvi plan kada su u pitanju arhitektura i dizajn, a njen koncept „modernog“ će ostati aktuelan i danas. Članovi Viner Verkštatea su se marljivo posvetili izučavanju, stvaranju i primeni dobrog dizajna.
