Stil života se menja i uvode se novi običaji. Sve veći uticaj prosvetiteljstva sa idejama koje su sušta suprotnost mračnim crkvenim dogmama doprinosi veselom i bezbrižnom raspoloženju među Parižanima, a popularnost razgovora o umetnosti, književnosti, politici i nauci dostiže svoj vrhinac. Konverzacija postaje novi vid društvene zabave i nastaju prvi saloni u kojima se okupljaju filozofi, književnici i umetnici, gde se vode duhoviti i inspirativni razgovori a domaćica ovih salona je obrazovana ali i koketna žena, pripadnica više društvene klase, jer se okupljanje intelektualnog kruga smatra prestižnim.
Uloga žene u epohi rokokoa postaje značajnija nego ikada do tada. Ženski uticaj je rastao i dame preko svojih muževa i ljubavnika utiču na politiku, one su značajni pokrovitelji umetnika i velika inspiracija kreatorima novog stila. Nasuprot stilu barok koji se smatra muškim, rokoko je izrazito ženski stil. Tada nastaje niz novih tipologija nameštaja koje su bile prilagođene ženskim potrebama, počevši od fotelja sa širim sedištem kako bi se dama sa širokom krinolinom udobnije smestila, i rekamijea (chaise longue) – sofe koja ima naslon samo na jednoj strani i na kojoj se sedelo sa ispruženim nogama. Uvode se razni tipovi stolova malih dimenzija, kao što su: ženski pisaći sto, stolovi sa toaletu različitih oblika, stolovi za pravljenje frizure i za puderisanje, i stočići za ručni rad i odlaganje malih predmeta kao što su rukavice, lepeza ili burmutnica.
Slika "Čitanje Molijera", autor Žan Fransoa de Troj. Saloni su bili novi vid društvene zabave i okupljanja u doba Luja XV, i podrazumevali s u bavljenje različitim intelektualnim aktivnostima, kao što su čitanje ili raspravljanje o različitim temama iz oblasti književnosti, umetnosti i nauke.
Slika "Modistkinja", Franosa Bušer. Stil rokoko bio je podređen ženi i tada se veoma se vodilo računa o njenim potrebama. Rokoko se smatra ženstvenim stilom, sa svojim osobenostima kao što su ljupkost, razigranost i maštovitost. Mnoge slike iz ovog perioda svedoče o svakodnevnom životu žene, one prikazuju jutarnju toaletu, čitanje pisama, sanjarenje o ljubavi, igru sa kućnim ljubimcima i slične trenutne iz svakodnevnog života. Na ovim slikama dočarana je lagodna atmosfera života ovog perioda.
Levo: ženski pisaći sto ovalonog oblika sa dvokrakim svećnjacima od pozlaćene bronze. Desno: ženski pisaći sto sa kosom površinom za pisanje koja se obara.
Primeri novih oblika stočića i komoda malih dimenzija koji su uglavnom bili namenjeni damama. Levo: salonski stočić sa bočnim fijokama koje kada se otvore služe kao površina za pisanje. Desno: mala komoda sa fokom unutar koje se nalaze površina za pisanje i pregrade za pisaći pribor.
Stočić sa kovčežićem za dragocenosti.
Kako bi se posetioci salona osećali što prijatnije u domu svoje ljupke domaćice, primarni zahtev postaje komfor a najveću transformaciju doživljava nameštaj za sedenje. Stolice više nisu glomazne, imaju vitke noge izvijene u obliku slova „S“ (kabriole noge), poprečne prečage između nogu, još uvek prisutne u vreme regenta princa od Orleana, potpuno nestaju u vreme Luja XV, nasloni su niži i zaobljeni, okvir je izrezbaren ljupkim floralnim motivima, volutama i školjkama i najčešće je pozlaćen, mada su bile popularne i stolice bele boje. Sedište, naslon i rukohvati su tapacirani najkvalitetnijim tapiserijama koje su živopisne poput slika ili raznobojnom svilom. Interesantan oblik stolice je stolica za konverzaciju za dve osobe sa naslonom u obliku slova „S“ sa sedištima na suprotnim stranama. U vreme Luja XV razvija se i udobna, potpuno tapacirana fotelja – beržera (bergère). Ona je na gornjem delu naslona mogla imati zaobljene bočne „štitnike“ i takav tip fotelje se zove fauteuil à oreilles. Ovi elementi su štitili od promaje ili od vatre ako je fotelja stajala pored kamina. Ponekad su mogli da se pružaju do rukohvata potpuno zaklanjajući lice osobe koja sedi, taj tip beržere se zove „confident“ ili „téte – â – téte“ i korišćen je za poverljive razgovore u dvoje. Beržere i nešto ređe stolice su mogle imati odvojiv jastuk za sedište i odgovarajući šamlicu za noge. Uvode se i sofe na koje su mogle udobno da se smeste dve ili tri osobe. Stolice su manjih dimenzija i lake su, tako da su po potrebi mogle da se pomeraju na sredinu prostorije ili, kada nisu u upotrebi, da se postave uza zid. Nameštaj se često pravi kao garnitura koja obuhvata sofu, fotelje, stolice i stočiće.
Levo: fotelja od belog lakiranog drveta sa rezbarenom pozlaćenom dekoracijom, tapacirana tapiserijom sa raskošnim buketima cveća. Desno: stolica sa rukohvatima od belog lakiranog drveta sa svetlo plavim detaljima, ima odvojiv jastuk, tapacirana je svilenom tkaninom pastelnih boja koja se slaže sa bojom okvira stolice.
Par fotelja od rezbarenog, pozlaćenog drveta, tapacirane su tapiserijama sa damama u orijenatalnim kostimima na naslonima.
Levo: fotelja model "madam Pompadur" izrađena je od rezbarenog i pozlaćenog drveta sa motvima školjki i folijažnih voluta. Tkanina za tapaciranje iako u duhu rokoko stila je novijeg datuma. Desno: stolica sa rukovatima od rezbarenog i pozlaćenog drveta sa četvrtastim naslonom, poznata kao
model "chaise à la reine".
Levo: udobna fotelja beržera, potpuno tapacirana sa odvojivim jastucima. Desno: beržera „confident“ ili „téte – â – téte“ sa zaklonima za lice sa obe strane naslona.
Rekamije ili „izdužena fotelja“ - chaise longue, sa naslonom na jednoj strani, na kojoj se sedelo sa ispruženim nogama.
Tipična forma sofe u stilu rokoko, sa okvirom od pozlaćenog, rezbarenog, drveta sa rokaile motivima; tapacirana je tkaninom sa floralnim šarama.
Osim intelektualnih tema saloni nisu bili lišeni ni humora ali ni intriga, a tračarenje postaje jedna od omiljenih preokupacija. Takođe veoma popularna zabava u XVIII veku je bilo i kockanje što je uslovilo nastanak novih oblika nameštaja kao što su stolovi za igru, koji su često bili na rasklapanje sa intarziranom šahovskom tablom ili prikazima karata za igru na gornjoj ploči. Tu je i veoma originalni oblik stolice chaise voyeuse koja je imala na gornjem delu naslona prošireni tapacirani element na koji je posmatrač beskrajne partije karata mogao da nasloni laktove, a gospoda su mogla da sede opkoračivši stolicu.
Levo: slika „Partija šaha“. Desno: stolica voyeuse sa tapaciranim delom na naslonu na koji su se mogli osloniti laktovi.
Levo: ploča tipičnog stola za igru sa više namena. Desno: strast prema kockanju ovekovečena na ovoj Majsenovoj grupi od porcelana.
留言