Francuska se kao arbitar mode nametnula čitavoj Evropi već polovinom XVII veka u doba vladavine Luja XIV – Kralja Sunca (vladao 1643 – 1715), preuzevši tu ulogu od Italije. Za tu epohu se vezuje stil barok koji je bio monumentalan, veličanstven i formalan i potpuno je odgvarao težnjama monarha apsolutiste Luja XIV. Nakon njegove smrti 1715 život na francuskom dvoru se promenio, postajući manje formalan a više frivolan, što je uslovilo i nastanak novog stila. Prelazni stil između baroka i rokokoa je bio rižens i vezuje se za period vladavine regenta Princa od Orleana (Philippe D’Orléans) (vladao 1717 – 1724). Stil Luj XV koji se poklapa sa dugotrajnom vladavinom Luja XV (1724 – 1774) je stil rokoko.
Termin rokoko potiče od francuske reči roccaile a odnosi se na dekoraciju malih pećina - grota u vrtovima francuskih palata čiji su zidovi bili obloženi kamenčićima i malim školjkama. Sam motiv školjke se često javlja na predmetima od porcelana, srebra i metala kao i na nameštaju iz XVIII veka.
Glavne odlike novog stila su asimetrija, izvijena linija i obilje floralnih i folijažnih motiva i voluta u obliku slova „S“ i C“, kao i sveprisutni motivi školjke i kartuša, a ove karakteristike postaju najekstravagantnije u periodu vladavine Luja XV. Pored toga što su raskošni, enterijeri su ljupki i ženstveni, maštoviti i egzotični. Vijugava linija prožima sve elemente enterijera od štuko dekoracije i zidnih panela, preko nameštaja, ukrasnih predmeta od porcelana i metala do najmanjih upotrebnih predmeta. Omiljena dekorativna tema je cveće koje se nalazi svuda, to mogu biti grančice za pupoljcima, raštrkani buketići, korpe prepune najrazličitijeg cveća ili bogate cvetne girlande. Dekorativni motivi su lišeni simboličnog značenja i njihova jedina uloga je da izazovu prijatan estetski doživljaj.
Levo: Asimetrični rokaile motivi i volute u obliku slova „C“ bili su čest dekorativni motiv na rezbarenom i pozlaćenom rokoko nameštaju.
Desno: asimetrični rokoko kartuši sa folijažnim volutama i školjkama
Školjka je bila jedan od najprisutnijih dekorativniih
motiva stila rokoko
Asimetrija je bila jedan od glavnih principa
rokoko dizajna.
XVIII vek je bio era prosvetiteljstva čije su glavne ideje bile radoznalost i udobnost. On je iznedrio ličnosti kao što su Volter, Ruso i Molijer, ali i čuveni zavodnik Kazanova. Dolazi do razvoja filozofske misli u novom pravcu i otvaraju se novi horiznoti ljudske misli. To se odrazilo i na umetnost koja postaje slobodnija. Javlja se veliko interesovanje za egzotične i prekookeanske zemlje, kao i za proučavanje prirode a nova saznanja se odražavaju i na sve dekorativne umetnosti. Svet pirode je bio neiscrpini izvor inspiracije lepim i dekorativnim umetnostima. Filozof Ruso je pozivao na povratak osećanjima i spontanosti, srećnom životu koji je vođen instinktima. Nikada društvo nije bilo toliko bezbrižno kao u doba rokokoa. Aristokratija je bila arogantna, cenile su se vrline ali su se upražnjavali porci. Želja za komforom i intimnom atmosferom dovodi do kreiranja ljupkih predmeta i šarmantnog enterijera. Svi upotrebni predmeti morali su biti i lepi. Kralj Luj XV je bio veći osvajač ženskih srca nego teritorija i na njegovom dvoru žena dobija značajniju ulogu nego ikada do tad. Sveprisutne izvijene linije podsećaju na obline ženskog tela, a novi, treperavi stil je pravo oličenje ženstvenosti. Pozorište i muzika takođe puno doprinose širenju novog stila.
Levo: Bušerov Portret Madam de Pompadur, ljubavnice Luja XV, koja je bila među najuticajnijim ličnostima svoje epohe i velika inspiracija umetnicima i dizajnerima stila rokoko. Desno: Spavaća soba Madam de Pompaduru Versaju se odlikuje intimnom i atmosferom koja je bila veoma važna u rokoko enterijerima.
Umetnosti i stil nisu više bili u službi veličanja monarha, već su doprinosili kreiranju ljupke, intimne i opuštene atmosfere u kojoj je najvažnija udobnost. Prvi put se uvodi podela stana na prostorije različite namene kao što su salon za primanje, radni kabinet, spavaća soba, trpezarija i ponekad kupatilo. Ova podela je opstala do danas. Sobe su manjih dimenzija, tako da su toplije i udobnije.
Prostorije su osmišljene kao celina u kojoj preovlađuje šema od najčešće dve pastelne boje koje se ponavljaju na zidovima obloženim takninama i na odgovarajuće tapaciranom nameštaju. Omiljene kombinacije boja su bile žuta i srebrna, plava i bela, zelena i ljubičasta a pored pastelnih nijansi često se koriste bela boja i puno pozlate. Zidovi mogu biti obloženi i panelima od finog drveta. Zidovi su ukrašeni gipsanom dekoracijom u blagom reljefu, a tavanice su oslikane uskovitlanim grupama heruvima, ljudskih figura, cveća i ptica na vazdušastom nebeskom svodu. Između prozora se nalaze pozlaćene, izrezbarene konzole sa visokim ogledalima uokvirenim rezbarenim volutama i cvetnim girlandama. Ova ogledala dominiraju enterijerom doprinoseći kreiranju iluzije sa odrazima luksuznih materijala, srebra, egzotično dekorisanog porcelana i tapiserija, ali iznad svega njihova uloga je bila reflektovanje svetlosti koja je ulazila u prostoriju iz vrta.
Detalj enterijera u Palati Nipenberg u Minhenu, dekorativna
šema u plavoj i beloj boji uz obilje pozlate.
Duž zidova holova i velikih odaja nalazila su se ogledala u paru sa rezbarenim, pozlaćenim konzolama.
Ponekad su zidovi bili prekriveni panelima od ogledala i svetlost koju su ona reflektovala je prostor ispunjavala bleštavim sjajem. Ogledala su takođe imala ulogu stvaranja iluzije udvojenog ili umnoženog prostora, u njima se često ogledao vrt koji je okruživao palatu. Uveče u ogledalima se reflektovao plameni sjaj sveća iz višekrakih svećnjaka i na taj način se povećavao intenzitet svetlosti enterijeru tokom večeri.
Detalj enterijera palate u Ninbergu sa pastelno plavom i belom kombinacijom boja uz obilje raskošnih pozlaćenih reljefa na zidovima. I ovde značajnu ulogu igraju ogledala kojima su obloženi zidovi imeđu prozora. Ona stvaraju iluziju beskonačno umeniženog prostora i uvećavaju intenzitet svetlosti u enterijeru.
Jedan od prvih promotera novog rokoko stila je bio glavni arhitekta regenta vojvode od Orleana, Žil – Mari Openord (Gilles-Marie Oppenordt) (1672 – 1742) koji je kreirao enterijere u kraljevskoj palati, koji se odlikuju krivinama i kontra-krivinama u kombinaciji sa harmonijom i simetrijom ranije epohe. On se školovao u Rimu gde se divio delima Berninija i Borominija. Izradio je veliki broj nacrta za zidne panele, nameštaj i sve tipove dekorativnih predmeta.
Openordova skica za scenografiju, sa treperavim i fragilnim elementima koji kreiraju fantastični atmosferu snoviđenja. Pozorišna scenografija je u doba rokokoa značajno uticala na dizajn enterijera.
Comments