Ipak, najfascinantnija je neverovatna raznolikost i lepota predmeta od stakla koje je Gale ostavio iz sebe. Bio je tehnički virtuoz i sa smelošću je na pojedinim predmetima kombinovao različite tehnike. Koristio je emajl, pozlatu, nanošenje praha od stakla ili metala na toplo, nestegnuto staklo, koristio je tehniku marketerije koja se sastojala od umetanja malih komada stakla u površinu od toplog, nestegnutog stakla, ali tehnika koju je najbolje usavršio i po kojoj je posebno prepoznatljiv je kameo stako. To je tehnika obrade stakla koja je bila poznata još u antičkom Rimu i sastoji se od nanošenja jednog na drugu dva sloja stakla različitih boja. Kada se staklo ohladi i postane tvrdo gornji sloj stakla se rezbari čime se otkriva donji sloj i na taj način se dobija reljefna dekoracija. Rezanje gornjeg sloja se obavljalo mehaničkim putem, malim točkićem i dletima. Krajem XIX veka uveden je i hemijski proces obrade kameo stakla koji je podrazumevao nagrizanje gornjih slojeva rastvorom kiseline. Gale je često kombinovao oba procesa na istom predmetu, a usavršio je kameo staklo uvodeći čak pet slojeva raznobojnog stakla koje je rezbario kreirajući raskošne hromatske kompozicije.
Što se tiče Galeovih boja teško je opisati njihovu raznolikost. Koristio je nežne, pastelne tonove, ponekada na jednom predmetu nekoliko različitih boja a ponekad jednu boju u širokom spektru svih njenih nijansi od najtamnije do svetle, gotovo prozračne. Retko pribegava tamnim tonovima, a kada ih koristi to su ljubičasta, indigo plava i smeđa boja. Gale takođe često koristi efekat nijansi koje se prelivaju u duginim bojama ili daju odsjaj poput bisera. Zbog svoje poetike, pulsirajućeg života biljaka oživljenih u staklu, i emocija koje je izazivalo, Galeovo staklo je opisano kao „staklo koje govori“.
Gale je stekao priznanje i slavu tokom života. Izlagao je na Univerzalnim izložbama i bio je nagrađivan glavnim nagradama, kao i zlatnim i srebrnim medaljama, imao je značajne klijente među elitom i aristokratijom u Parizu i drugim gradovima i sa uspehom je vodio svoje preduzeće okružen dobrim saradnicima. Kada je posao bio na vrhuncu u njegovim radionicama je radilo oko 300 radnika.
Pokušaj da svoju umetnost učini pristupačnom širokim masama uvođenjem serijske proizvodnje nije mu uspeo, ali je bio podsticaj drugim proizvođačima iz Nansija da se okrenu ka serijskoj proizvodnji predmeta koji su bili dizajnirani u skladu sa načelima nove umetnosti, od kojih je najvažnije bilo neposredno ugledanje na bogati svet flore i faune. Značajni u tom smislu su bila braća Daum i braća Miler.
Godine 1901 Gale je osnovao „Školu Nansi“ (L École d’Nancy) čiji su članovi bili umetnici – sledbenici stila art nuovo. Njen cilj je bio uređenje umetničkih ateljea, organizovanje izložbi, promovisanje i prodaja umetničkih predmeta, pomoć mladim zanatlijama – šegrtima i reforma obrazovnog sistema na polju umetnosti uvođenjem kurseva iz primenjene umetnosti. Pored toga pripadnici Škole Nansi su nastojali da tradicionalne zanatske tehnike prilagode novim, industrijskim metodama proizvodnje. Članovi odbora ove institucije bili su značajni umetnici Viktor Pruve, Luis Majorel, Antonin Daum i Eugen Valin, ali i naučnici i pisci. U Nansiju su se svake godine održavale izložbe članova „Škole Nansi“.
Nakon Galeove prerane smrti posao je nastavila da vodi njegova supruga, zadžavajući samo ogranak koji se bavio staklom. Međutim firma nije uspela da opstane dugo nakon odlaska genija i 1931 definitivno prestaje sa radom, a 1935 zatvorena je i poslednja radnja koju je posedovala porodica Gale. Predmeti izrađeni tokom ovog perioda uglavnom kao oznaku pored Galeovog imena imaju zvezdicu.
Emil Gale je bio veliki inovator u izradi predmeta od stakla, uticao je na svoje savremenike i imao je brojne imitatore. Predmeti iz njegovog neverovatno širokog i raznovrsnog opusa nastavljaju da fasciniraju i danas.
Comments