Priroda sa svojim bujnum i raznovrsnim biljnim i životinjskim svetom bila je najvažniji model umetnicima art nuova. Vijugave linije koje su prožimale sve oblike i površine podsećale su na pipke meduze. Alge, korali, fosili, gambori, tvrdokrilni insekti, leptiri i vilinkonjici pretvaraju se u dekorativne elemente, a njihove boje koje se često prelivaju jedna u drugu sačinjavaju suptilnu paletu novog stila. Umetnici se posvećuju brižljivom izučavanju botanike, provodeći vreme u prirodi i u botaničkim baštama. Ljiljani, orhideje, kale, irisi, ruže, makovi, poljsko cveće, puzavice i močvarne biljke nastavljaju da žive na predmetima od stakla, majolike i metala, a njihovi sokovi kao da i dalje teku i pulsiraju kroz stabljike, listove i latice napravljene ljudskom rukom.
Ilustracija "Hrizanteme", Maurice Pillard Verneuil
Veoma značajna za umetnike art nuova bila je poezija simbolista, a remek delo pesnika Šarl Bodlera „Cveće zla“ dalo je potpuno nova simbolična značenja cveću, baveći se i floralnim misticizmom. Pored simbola za svaki cvet se vezuju i određene osobina i osećanja, kao što su: čednost, melanholija, prolaznost, i mnoga druga. Dakle floralni motivi art nuova nisu samo dekorativni elementi, oni su otelotvorenje poezije, misterije i emocija u delima primenjenih umetnosti.
U to vreme Sigmund Frojd se bavio psihoanalizom, psihološkim tumačenjem snova i izučavanjem potsvesnog - unutrašnjeg čovekovog života. Tada se menja odnos prema privlačnosti među polovima i oslobađa se seksualnost. U umetnosti erotika je zaogrnuta estetikom, ona je sofisticirana i neogoljena. Žensko telo postaje jedan od omiljenih motiva, a ovaj ženski lik tipičan za art nuovo proizilazi iz koncepta ženstvenosti slikara prerafaeliste Dantea Gabrijela Rosetija. Za njega je žensko telo „simbol svake lepote“ i on teži „stapanju uzbudljivog erotizma i plemenitosti duše“. Njegove lepotice imaju senzualne usne, i daleke, sanjalačke poglede, i one su više plod imaginacije nego sastavni deo realnosti. Još jedan tip žene koji zaoukplja pažnju i intrigira tadašnje umetnike je femme fatale (fatalna žena), a legendarni lik Salome koja zavodi plesom i zahteva od cara Iroda glavu Sv. Jovana, inspiriše kako literarne tako i likovne stvaraoce.
Na posterima, ilustracijama, svećnjacima, vazama, postoljima za lampe, nakitu i u skulpturi sveprisutne si ženske figure i likovi. Njihova ovalna lica su uokvirena dugom talasastom kosom koja ponekad može poprimiti tipične vijugave oblike, a figure su obavijene uskovitlanim tkaninama, koje se pripijaju uz kožu kao da su vlažne i prozračne nagoveštavajući i istovremeno ističući obline ženskog tela.
Japanska umetnost je značajno uticala na umetnike sa kraja XIX i početka XX veka. Godine 1890 u Školi lepih umetnosti u Parizu organizovana je velika izložba japanskih grafika i ilustrovanih knjiga, i to je bila prilika da se široki auditorijum upozna sa umetnošću zemlje izlazećeg sunca. Uticaji japanske umetnosti bili su raznovrsni i ogledaju se u usvajanju asimetrične kompozicije, prihvatanju praznine i koncepta „ljubav prema praznini“ koji je suprotnost konceptu „horror vacui“ („strah od praznog prostora“), preuzimanju motiva iz prirode i društvenog života i upotrebi slobodne linije. Japanski drvorezi sa scenama iz tabuki tetra, prizorima iz kvartova za zabavu i pejsažima su inspirisali čitav niz umetnika, među kojima i velikane kao što su Vinsent Van Gog, Klod Mone, Pol Gogen, Tuluz Lotrek, Obri Berdsli, Gustav Klimt i Anri Matis.
Japanska umetnost uticala je i na sve primenjene umetnosti. U grafičkom dizajnu uticaj se ogleda u linearnosti, a predmeti od stakla i keramike su mnogo toga dugovali osećaju za prirodu i opažanju svih promena koje se u njoj odvijaju tokom smene godišnjih doba. Funkcionalnost, uvažavanje materijala i tehničko savršenstvo izrade bili su principi koji su vodili japanske umetnike – zanatlije i koji su bili prihvaćeni od strane njihovih evropskih kolega. Japanci nisu pravili razliku između lepih i primenjenih umetnosti, a za takav umetnički poredak odnosno jednakost svih umetnosti, zalagali su se i predstavnici art nuova. Jozef Hofman jedan od osnivača Viner Verkštatea je u programskom manifestu škole napisao: „Ono što mi želimo, Japanci su oduvek praktikovali“.
