Zelena art deko činija

Visina: 14 cm
Materijal: staklo
Proizvođač: Sledinjene tvornice stakla dd, fabrika u Paraćinu
Period: oko 1940. god.
Stil: art deko
Poreklo: Srbija
 
   Činija od florescento zelenog presovanog stakla jedna je od ikoničnih proizvoda paraćinske fabrike koja je bila u vlasništvu Vilhelma Abela, čije je preduzeće bilo najuspešniji proizvođač stakla u Kraljevini Jugoslaviji, u periodu između dva svetska rata. Činija ima nisku stopu sa kružnom bazom. Sama posuda oblikovana je u vidu režnjeva i ima reckave ivice. Najzanimljiviji detalj na činiji su drške u obliku dve ptice - lastavice. Dizajn činije odgovara stilu art deko, pri čemu su figure ptica inspirisane sličnim motivima koje je rado koristio najčuveniji dizajner art deko stakla Rene Lalik. Činija je izrađena od presovanog stakla, što je bila jedna od jeftinijih metoda izrade predmeta od stakla, koju je Vilhelm Abel uveo u svoju proizvodnju tokom 30ih godina 20. veka kada je u celom svetu vladala velika finansijska kriza, poznata kao "velika depriseija". To je bio još jedan u nizu uspešnih poslovnih poteza Vilhelma Abela, jer su njegove fabrike bile aktivne i tokom ovog teškog perioda.
   Vilhelm Abel je bio injženjer i poticao je iz poznate preduzetničke prodice. Njegov otac je bio suvlasnik nekoliko staklara u Austriji i Nemačkoj, a krajem 19. veka je došao u Hrvatsku gde je preuzeo fabriku stakla u mestu Hrastnik, da bi ubrzo otvorio i druge fabrike u Hrvatskoj i Sloveniji. Vilhelm Abel je zajedno sa svojim bratom Rikardom nastavio očev posao, i njihova kompanija je 1922. prerasla u preduzeće "Sjedinjene tvornice stakla dd" sa sedištem u Zagrebu. U to vreme u Srbiji je glavna fabrika za izradu predmeta od stakla, tzv "Srpska fabrika stakla,  bila u vlasništvu države i nalazila se u Paraćinu. Međutim 1927. godine odlučeno je da i ta fabrika bude prodata Vilhelmu Abelu. Fabrika u Paraćinu bila je najveća po broju zaposlenih i po obimu proizvodnje od svih fabrika u vlasništvu porodice Abel, dok je fabrika u Hrastniku bila zadužena za razvoj modela, dizajn i izradu kalupa. Fabrika u Paraćinu je uspešno poslovala, značajno šireći asortiman stakla za domaćinstvo i ugostiteljstvo. Mnogi modeli koji su se proizvodili za jugoslovnesko tržište nisu zaostajali za evropskim standardima. Čak se proizvodilo i staklo za izvoz u Palestinu, Tursku i Grčku. Nakon Drugog svetslog rata fabrika stakla u Paraćinu, kao i ostale fabrike porodice Abel, bila  je nacionalizovana.