U Parizu je bio aktivan veliki broj majstora za izradu nameštaja. Najprestižniji među njima su radili za elitnu klijentelu i posedovali su odlično organizovane radionice. Kralj je imao i svoje lične radionice Gobelin u kojima su se izrađivali najfiniji dekorativni predmeti, pre svega tapiserije i nameštaj za potrebe dvora. Radionice u Gobelinu su zapošljavale ogroman broj dizajnera i zanatlija od kojih su najtalentovaniji imali položaj dvorskih majstora. Oni su bili kreatori novog stila.
Šarl Kresen (Charles Cressent, 1665 – 1768) je bio najbrilijantiji majstor za izradu nameštaja prve polovine XVIII veka. Poticao iz porodice skulptora i majstora za izradu nameštaja i bio je učenik čuvenog majstora za izradu nameštaja kralja Luja XIV, Šarla Andre Bula. Kao skulptor se specijalizovao za izradu predmeta od livene pozlaćene bronze. Na svom nameštaju je kombinovao umeće skulptora i majstora za izradu nameštaja kreirajući raskošne i veličanstvene komade vrhunske izrade sa savršenom harmonijom između oblika, furnira i aplika od pozlaćene bronze. Bio je dvorski majstor za izradu nameštaja regenta vojvode od Orleana i brzo je stekao prestižnu klijentelu uključujući kralja Luja XV, kralja Portugala i elektora Bavarije. On je uticao na nastajanje novog oblika komode zaobljenih strana, izvijenih ivica i vitkih nogu. Koristio je egzotične vrste drveta (atlasno drvo – bois de satiné, ljubičasto drvo - bois de violette i palisander) i geometrijsku marketeriju jer se su se na takvoj podlozi najbolje isticale prelepe aplike od pozlaćene bronze koje su bile najprepoznatljivija karakteristika njegovog nameštaja. Aplike su bile u obliku trofeja, maski, grupa dece, folijažnih i floralnih motiva, cvetnih girlandi, bršljena, egzotičnih životnjia, kartuša, rokaile motiva i espanjoleta (espagnolette – španske devojke) a mnogi od ovih motiva su bili preuzeti od Vatoa. Težeći savršenstvu Kresen je bronzane aplike izlivao u svojoj radionici prilagođavajući njihove oblike određenim komadima nameštaja. To je bilo protivno esnafskim zakonima jer je postojao poseban esnaf livaca bronzanih aplika. Zbog toga je Kresen imao problema sa zakonom i finansijskih poteškoća pa je bio primoran da veliki deo svog nameštaja proda na aukcijama. To je doprinelo postojanju obimne pisane dokumentacije o njegovom delu jer su ove prodajne aukcije bile propraćene detaljnim katalozima. S druge strane njegov rad je teško identifikovati jer je obaveza označavanja nameštaja imenom majstora ili radionice bila uvedena kasnije tako da su svi Kresenovi komadi neoznačeni.
Kresenova komoda (1745 - 1749)zaobljenih strana. Dekorativni efekat je postignut šarama na samoj strukturi drveta koje su virtuozno raspoređenje formirajući geometrijske motive. Tako je dobijena idealna podloga za raskošne aplike od pozlaćene bronze vrhunske izrade.
Detalj komode: aplika od pozlaćene bronze sa dva naga dečaka - heruvima koji pridržavaju ljuljašku na kojoj se ljulja jedan mali majmun.
Žan – Fransoa Oben (Jean-François Oeben, oko 1721 – 1763) je bio dvorski majstor za izradu nameštaja, a među njegovom klijentelom najznačajnija je bila Madam de Pompadur. On je radio u stilu tranzicije između stilova Luj XV i Luj XVI, a njegovi komadi se odlikuju delikatnom eleganicjom. Njegova specijalnost je bio nameštaj sa složenim mehanizmima ili „nameštaj sa tajnama i iznenađenjima“ (meubles à secrets et à surprises). To je nameštaj sa mehanizmom od opruga, poluga i ručica koji je bio složeno i precizno konstruisan i zahtevao je genijalnost konstruktora jer se pritiskom na dugme tranformisao, otkrivajući skrivene elemente i menjajući svoju namenu. Njegov najčuveniji takav komad je pisaći sto sa cilindrom (bureau à cylindre) kralja Luja XV, izrađen za kraljev radni kabinet u Versaju. Oben je umro pre nego što je sto bio završen a dovršio ga je njegov učenik, takođe čuveni majstor za izradu nameštaja Žan – Anri Raizner (Jean-Henri Reisner). Pisaći sto kralja Luja XV je veličanstven i impozantan komad, sa vrhunski izrađenom intarzijom i minucioznim aplikama od pozlaćene bronze u koje spadaju i višekraki svećnjaci. On je poslužio kao model za niz sličnih stolova tokom XVIII i XIX veka, ali među ljupkija, intimnija i osobenija njegova dela spada veći broj stočića koje je Oben izradio za Madam de Pompadur. Ovi ženstveni komadi sa floranom intarziranom dekoracijom su prava mala remek dela koja u sebi kriju tajne pregrade i čije se površine podižu i spuštaju vršeći različite funkcije. Njegov stil karakteriše geometrijska marketerija, a njegova osobenost su bili motivi kocki za koje je koristio komade drveta u obliku rombova različitih boja kreirajući iluziju beskrajnih nizova trodimenzionalnih blokova. Nagoveštaj neoklasičnog stila Luj XVI na Obenovim komadima predstavljaju suptilnije aplike od pozlaćene bronze u obliku motiva inspirisanih antičkom umetnošću.
Levo: pisaći sto sa cilindorm izrađen za kralja Luja XV.
Desno: ženska verzija pisaćeg stola sa cilindrom.
Oba predmeta je dizajnirao i izradio Oben.
Levo: Obenov pisaći sto sa mehanizmom za Madam de Pompadur kada je sklopnjen. Desno: sto Madam de Pompadur rasklopljen.
Gornja ploča Obenovog stola Madam de Pomapdur
dekorisana razrađenom intarzijom sa njenim obeležjima.
Obenov orman – sekreter dekorisan geometrijskom intarzijom sanizovima kocki. Ovaj tip geometrijske intarzije bio je njegova specijalnost, a takođe je bio veoma popularan u periodu stila rokoko.
Stil rokoko se brzo proširio u čitavoj Evropi razvijajući svoje regionalne osobenosti na teritoriji Nemačke, Italije, Velike Britanije, Španije, Portugala, nizozemskih zemalja, Skandinavije, Poljske i Rusije. Arhitektura i enterijer kraljevskih dvorova, palata aristorkatije i domova imućnih građana u Veneciji, Parmi, Torinu, Rimu, Drezdenu, Berlinu, Beču, Petrogradu i drugim gradovima su bili odgovor na pariski stil koji je prihvaćen sa velikim entuzijazmom. I ostali evropski centri su imali vrhunske zanatlije a nije bilo neuobičajeno da majstori putuju stičući znanja u drugim gradovima i zemljama.
Enterijer male lovačke palate Stupinjini (Palazzino Stupignini) kod Torina, jedna od mnogobrojnih evropskih palata u rokoko stilu.
Jedan od takvih majstora je Pietro Pifeti (Pietro Piffetti) (1701 – 1777) iz Torina koji se smatra najvećim italijanski majstorom za izradu nameštaja u XVIII veku. Njegova dela se mogu meriti sa umetnošću skulptora i slikara iz tog perioda. O njegovom životu je malo poznato ali se zna da je mladost proveo u Rimu gde je naučio umetnost intarzije od Francuza Piera Danoa koji je bio majstor za intarzije trompe l’oeil (realistično prikazani motivi koji daju optičku iluziju da su u tri dimenzije). Iako je radio u stilu rokoko na njegovim ekstravagantnim komadima je uočljiv uticaj raskošnog i monumentalnog rimskog baroka. Pifeti je najveći deo života proveo u Torinu gde je bio dvorski majstor za izradu nameštaja. Tu je izrađivao za porodicu Savoja namešaj za kraljevsku palatu (Palazzo Reale) i malu palatu Stupinjini (Palazzino Stupignini). Raspon njegovih oblika je širok i obuhvata monumentalne tabernakle, elegantne komode, fine stočiće i kovčežiće, a svi ovi predmeti su virtuozno izrađeni korišćenjem najskupocenijih materijala, kao što su egzotične vrste drveta, slonovača, sedef, oklop kornjače i pozlaćena bronza. Njegova osobenost su bile razrađene i maštovite intarzije od gravirane slonovače minuciozno izvedene sa mnoštvom likova u detaljno prikazanom okruženju. Motive koji su obuhvatali antičke legende i scene iz lova preuzimao je sa gravira, pri čemu ih je adaptirao i kombinovao na originalan način kako bi odgovarale njegovoj dekorativnoj šemi. Ove scene su često unutar kartuša, i uokvirene su volutama, rokaile motivima, cvetnim girlandama i trakama takođe izrađenim od slonovače. Njegov najpoznatiji komad je tabernakl iz 1738 koji spada među najneobičnije i najlepše primere nameštaja iz XVIII veka. Donji deo tabernakla čini komoda konkavnih strana sa stopama u obliku pozlaćenih figura krilatih himera. Iznad se nalazi ogledalo i visoki dvokrilni orman izvijenih ivica. Na vrhu zabata je pozlaćena figura krilatog heruvima a sa bočnih strana su pozlaćene ženske biste. Komad je bio poručen povodom venčanja tako da složena ikonogrfija njegove dekoracije, preuzeta sa gravira iz XVI i XVII veka, odgovara muško-ženskom principu. Na unutrašnjoj strani vrata su prikazani Sunce i Mesec, a spoljnu dekoraciju čine scena venčanja pred statuom Apolona i scena sa usnulom Dijanom okruženom ninfama i lovačkim pisma. Tu su i kupidoni i ženske figure personifikacije kontinenata Evrope, Afrike, Azije i Amerike sa svojim obeležjima. Jedna od njegovih specijalnosti su bili i stolovi koji su imali gornju ploču intarziranu raskošnim cvetnim aranžmanima u toplim tonovima drveta sa realistično prikazanim kartama za igru od slonovače u stilu trompe l’oeil.
Najčuveniji i ujedno najambiciozniji Pifetijev komad nameštaja, tabernak koji se sastoji od komode sa pisaćim stolom iznad koje se uzdiže kabinet/orman sa dvokrilnim vartima. Trodimenzionalne skulpture od pozlaćene bronze, uključujući i nagog krilatog dečaka - heruvima na vrhu kabineta doprinose raskošnom izgledu ovog komada nameštaja, čije su površine prekrivene razrađenom intarzijom od egzotičnih vrsta drveta u kombinaciji sa slonovačom, oklopom kornjače i sedefom. Tabernakl se nalazi u muzeju fondacije Akorsi Ometo u Torinu.
Detalji dekoracije Pifetijevog tabernakla, personifikacije kontinenata,
(levo) Evropa (desno) Afrika.
Primeri za raznolikost Pifetijevog stvaralaštva. Levo: sto - konzola sa elegantno oblikovanim podupiračima, gornja ploča je ukrašena intarzijom sa naturalističnim floralnim motivima, a u jednom uglu je u intarziji prikazan rasut
špil karata koje izgledaju kao da su prave.
Desno: originalna kombinacija geometrijske intarzije sa realistično prikazanim polihromnim cvetnim girlandama i buketima, komoda
začuđujuće modernog izgleda.
Gornja ploča stola sa intarzijama koje treba da daju iluziju pravih predmeta (trompe l’oeil).
Elegantna Pifetijeva komoda sa geometrijskom intarzijom u vidu nizova romobova u kombinaciji sa realističnim floralnim aranžamanim izrađenim u slonovači. Komoda je neobično modernog duha i može se primetiti da je mogla uticati na art deko nameštaj.
Comments