Pored porcelana u luksuznu robu sa Dalekog Istoka je spadao japanski lak. To je bila zahtevna tehnika koja je podrazumevala mukotrpno nanošenje desetina slojeva laka prirodnog porekla na površinu od drveta, kože ili papira. Svaki sloj se polirao, a ponekad su slojevi laka bili tako debeli da su se mogli rezbariti. Lakirani predmeti su najčešće bili crne i crvene boje, sa oslikanom pozlaćenom dekoracijom. U Evropu se uvozio orijentalni lakirani nameštaj a i lokalni majstori su inkorporirali lakirane panele sa kineskog nameštaja u svoje komade. Kako bi pomodan lakirani nameštaj postao dostupniji uskoro je u Evropi izmišljena tehnika koja je imitirala originalni japanski lak, to je bla lacca povera, koju su usavršile venecijanske zanatlije, ili lak braće Martin, koji prvi put korišćen u Parizu. Za ovu tehniku je korišćen šelak koji je takođe nanošen u više slojeva na površinu od drveta, pri čemu se svaki sloj nakon dugotrajnog sušenja polirao. Pored crvene i crne boje ovaj evropski lak je mogao biti i svetlo plave, zelene, žute i bele boje, a ove svetlije nijanse su bile idealna podloga za polihromnu slikanu dekoraciju. Najčešće teme oslikane dekoracije kod ovog tipa nameštaja su bile maštovite činozerije i ljupki motivi cveća u evropskom maniru. Lakiranje i slikanje činozerija su se primenjivali na najrazličitijim tipovima nameštaja, ali su najbolje dolazili do izražaja kod tabernakla koji je bio najveći komad nameštaja u rokoko enterijeru. On se sastoji iz donjeg dela sa najčešće tri fijoke ili dvoja vrata, iznad kog se nalazi kosa površina za pisanje koja se obara otkrivajući niz malih fijoka i pregrada za papire, dokumenta i pribor za pisanje. Iznad se nalazio orman za knjige sa dvokrilnim vratima ili sa samo jednim vratima, koji je bio natkriljen izlomljenim, zaobljenim ili na drugi način oblikovanim zabatom. Kod lakiranih modela vrata su obično od drveta, ali ona mogu imati i umetnuta ogledala ili staklo. Primerci koji su imali staklena vrata su služili za izlaganje posuđa od porcelana ili majolike. Na ovako velikom komadu nameštaja umetnik je mogao da izrazi svoju maštu na najbolji način, slikajući fantastične kineske pejsaže, arhitekturu, likove i svet prirode ili cvetne motive. Na fijokama, bočnim stranama, površini za pisanje, vratima i zabatu bilo je prikazano mnoštvo imaginarnih scena iz orijentalnog života, a kada bi se spustila površina za pisanje i otvorila vrata ormana ovaj spektakl se nastavljao jer je i čitava unutrašnjost tabernakla bila oslikana, često još detaljnije i bogatije od njegove spoljašnjosti. Pored crne i crvene boje ovakav nameštaj je mogao biti i svetlo plave i bele boje na kojima je bilo moguće postići znatno veću polihromiju tako da ovi komadi zaista zapanjuju svojom maštovitošću i lepotom.
Levo: crno lakirani tabernakl, Drezden, oko 1730. godine.
Desno: crveno lakirani tabernakl, Drezden, oko 1730. godine.
Venecijanski svetlo žuti lak – lacca povera
na tabernaklu iz polovine 18. veka.
Levo: crno lakirana komoda sa polihromno oslikanim činozerijama. Desno: crno lakirana komoda sa floralnim motivima insprisanim kineskom umetnošću.
Nemačka bela lakirana komoda sa pozlaćenom dekoracijom i sa rezbarenim pozlaćenim ženskim figurama na uglovima i rokaile motivima ispod donje ivice.
Levo: venecijanski tabernakl na kome su sve osobine rokokoa dovedene do krajnosti, lakiran je svetlo plavom bojom i oslikan polihromnim činozerijama, duž ivica je modelovan u obliku snažno izvijenih pozlaćenih voluta, na vrhu zabata ima asimetični motiv školjke. Dole: neobična venecijanska komoda – sekreter izrazite bombé forme, plavo – zeleni lak oslikan floralnim motivima i raskošna pozlata. Snažno zaobljene forme i lak u beloj, plavoj i zelenoj boji su bili specijalnost venecijanskih majstora u XVIII veku.
Lakirana komoda u crvenoj boji oslikana kineskim figurama i arhitekturom, za izradu laka korićen je lak braće Martin (vernis Martin).
Prelepa francuska lakirana komoda u svetlo plavoj i beloj boji sa oslikanim motivima cveća i pauna.
Comments