Stil bidermajer nije nastao kao ambiciozan projekat dvorskih arhitekata i dizajnera, kao što je to bio slučaj sa velikim dvorskim stilovima prethodnih epoha. koji su nastali po želji ili hiru monarha i njemu bliskih ličnosti. Ovi stilovi kreirani po ukusu vladara, bivali su prihvaćeni od strane aristokraije, ali su i uticali na izgled životnog ambijenta pripadnika srednje klase. Tako su se modni trenodvi širili u različitim krugovima društva.
Za nameštaj u stilu bidermajer karakteristično je da su ga istovremeno i dizajnirali i izrađivali majstori – zanatlije. Nije slučajno što je ovaj građanski stil nastao upravo u Beču. Naime car Jozef II (vladao 1767 – 1790) je još u 18. veku izdao dekret da se majstori za izradu nameštaja mogu baviti svojom delatnošću samo ukoliko završe kurs crtanja na Akademiji lepih umetnosti. Bilo je obavezno i polaganje majstorskog ispita a radionice za izradu nameštaja su morale biti pravilno registrovane. Školovanje zanatlija znatno je doprinelo njihovom razumevanju principa dizajna nameštaja kao i kvalitetu izrade nameštaja. Majstori - stolari najbolje su poznavali osobine drveta i mogućnosti za njegovu obradu, a isto tako dobro su poznavali i potrebe običnih građana za koje su izrađivali nameštaj. Zbog toga je njihov nameštaj bio trajan, solidan, funkcionalan i udoban, i građani su ga često kupovali kao investiciju.
U Beču je 1814. bilo registrovano 578 radionica iz izradu nameštaja, a 297 stolara je imalo zvanje majstora. Veliki broj anonimnih majstora za izradu nameštaja bio je aktivan i u drugim centrima Austrijskog carstva, kao i u Nemačkoj, izlazeći u susret potrebama građanske klase.
Ipak i kada je stil bidermajer u pitanju postoji nekoliko ličnosti koje su se isticale i koje su među svojim klijentima imale i monarhe i aristokrate. Zapravo ovih nekoliko vodećih dizajnera i majstora iz izradu nameštaja imali su važnu ulogu u kreiranju i širenju stila bidermajer.
Najznačajniji od njih bio je Jozef Urlih Danhauzer (Josef Urlich Danhauser, 1780 – 1829 ). Danhauzer je studirao vajarstvo na Akakdemiji u Beču, a karijeru je otpočeo izrađivanjem pozlaćenih ukrasa od drvene paste koji su služili kao zamena za aplike od pozlaćene bronze. Godine 1804. dobio je ekskluzivno pravo od cara i stekao primat u proizvodnji ovih ukrasa. Preduzimljiv i inventivan Danhauzer je nastojao da proširi posao, a to mu je pošlo za rukom kada je dobio specijalnu dozvolu za proizvodnju nameštaja koja mu je omogućila da 1814. osnuje prvu veliku firmu za kompletno uređenje enterijera u Beču.
Danhauzer je radio pod pokroviteljstvom carske porodice i imao je aristokratsku klijentelu. Njegov najprestižniji projekat bio je uređenje enterijera palate nadvojvode Karla od Austrije u Beču. Ovo zdanje je današnji Muzej Albertina. Pored toga za istog poručioca Danhauzerova firma je radila na uređenju zamka Vailburg blizu Badena. Danhauzer je bio angažovan i kada je trebalo urediti u modernom stilu privatne apartmane Nadvojvode Karla Franca Jozefa od Austrije i njegove žene princeze Sofije od Bavarije u palati Blauer Hof u Laksemburgu. Tom prilikom on je dizajnirao damski pisaći sto za salon princeze Sofije koji će postati jedan od sinonima za stil bidermajer.
Posao se brzo i uspešno razvijao tako da je Danhauzer bio u mogućnosti da fabriku snabde sa nasavremenijom mehanizacijom i da zaposli 130 radnika.
Pored toga što je dizajnirao i izrađivao nameštaj, Danhauzer je dizajnirao i proizvodio i sve ostale komponente neophodne za uređenje enterijera, kao što su: tkanine za tapaciranje nameštaja, tapete, zafese, draperije i baldahini za krevete, lampe i lusteri, male skulpture i ostali ukrasni predmeti. O tome svedoči preko 2500 skica za nameštaj, zavese, draperije i druge predmete koje je izradio Jozef Danhauzer i koje se danas čuvaju u Muzeju Primenjenih Umetnosti u Beču (MAK – Österreichisches Museum für angewandte Kunst). Fascinantan broj ovih crteža otkriva da je Danhauzer bio veoma talentovan i zapanjujuće produktivan dizajner. Pored stila bidermajer na ovim skicama su vidljivi i uticaji ampira, englekih dizajnera koji se poistovećuju sa neoklasičnim stilom Adama, Šeratona i Hepelvajta, kao i naznake stila rokoko koji će postati veoma popularan nekoliko decenija kasnije u eri obnavljanja stilova prošlosti. Ipak ime Jozefa Danhauzera se najviše vezuje za stil bidermajer zbog kreiranja originalnih i funkcionalnih komada nameštaja modernog duha koji će inspirisati kako njegove savremenike tako i dizajnere narednih generacija. Ove skice ukazuju i na to da je nameštaj ili ceo enterijer bilo moguće naručiti i putem kataloga, što je jedna od tekovina modernog doba.
Posebno inspirativni za svakog dizajnera bili su mali komadi nameštaja kao što su stočići za ručni rad, postolja za žardinjere za cveće i držači za note. Pored zanimljivog dizajna Danhauzer je posvećivao posebnu pažnju složenim mehanizmima za rasklapanje i sklapanje ili izvlačenje pojedinih delova kod ovih komada, čime je postizao njihovu maksimalnu funkcionalnost.
Firma je pružala usluge projektovanja enterijera po želji klijenata, a ove projekte je nadgledao sam Danhauzer. To je bila jedna od prvih firmi koja je u ponudi imala garniture nameštaja. Takođe je nudila proizvode u širokom rasponu cena, tako da je brzo stekla brojne klijente i među građanima srednje klase koji su žarko želeli da prate modne trendove. Zahvaljujući sve većem broju porudžbina iz čitave srednje Evrope Danhauzer je otvorio prodajne salone u Gracu i Pešti.
Nakon smrti Danhauzera posao je preuzeo njegov sin, slikar Jozef Franc Danhauzer (1805 – 1845) koji je vodio fabriku sa nešto manje preduzetničkog duha do 1839 godine.
Damski pisaći sto koji je Jozef Danhauzer dizajnirao za princezu Sofiju od Bavarije, i koji je postao jedna od ikona stila bidermajer.
Skice Jozefa Danhauzera za raznovrsne sofe, čuvaju se u Muzeju Primenjenih Umetnosti u Beču (MAK – Österreichisches Museum für angewandte Kunst).
Comments