0

€0

Home > STAKLO I PORCELAN > PORCELAN > KUZNETSOV POSUDA KRUŠKA

KUZNETSOV POSUDA KRUŠKA

KUZNETSOV POSUDA KRUŠKA

€230

Visina: 12,5 cm  Širina: 20 cm

Materijal: porcelan

Proizvođač: Fabrika M.S. Kuznjecova Dmitrovski - Товарищества М. С. Кузнецова  Дми́тровский

Period: 1892 – 1917

Poreklo: Carska Rusija

   Posuda u obliku realistično modelovane kruške, bledo žute boje koja se preliva u bledo ružičastu boju, ima donji deo pripojen za postolje - tacnicu u obliku realistično modelovanog zelenog lista, i gornji deo sa belom ručicom u obliku grančice sa još jednom minijaturnom kruškom. Konture pojedenih elemenata na predmetu naglašene su pozlatom. Ovaj predmet originalno je služio kao posuda za puter. Izrađen je u fabrici koja je ulazila u sastav velike kompanije „Partnerstvo za proizvodnju predmeta od porcelana i keramike M.S. Kuznjecov,“ i to onoj lociranoj u mestu Verbilki, u okrugu Dmitrovski, u Moskovskoj guberniji. Ova fabrika bila je od posebnog značaja za kompaniju, zato što je to nekada bila čuvena fabrika porcelana Gardner. Posude za puter činile su posebno raznovrsnu i maštovitu liniju proizvoda fabrika Kuznjecovih. Težnja ka naturalizmu i efektu „trompe-l'œil“ glavna je odlika većine ovih predmeta, koji su poprimali najrazličite oblike, poput: dinje, tikve, glavice kupusa, vezice špargli, krastavca, grozdova crnog grožđa, krave, ovna, kokoške, pilića, fazana, patke i mnogih drugih. Posuda u obliku kruške svakako spada među najelegantnije modele ovog tipa predmeta.

Fabrika Dmitrovski – nekadašnji Gardner

 Porodica Kuznjecov imala je ključnu ulogu u istoriji ruskog porcelana. Matvej Kuznjecov, osnivač „Partnerstva za proizvodnju predmeta od porcelana i keramike M.S. Kuznjecov,“ bio je najuspešniji član ove preduzimljive dinastije. On je, na prelazu iz 19. u 20. vek, posedovao 18 fabrika za izradu predmeta od keramike i porcelana, od kojih je fabrika u mestu Verbilki, u okrugu Dmitrovski, bila od posebnog značaja, zato što je to zapravo bila čuvena fabrika porcelana Gardner, koju je Matvej Kuznjecov otkupio 1892. Tu fabriku osnovao je engleski trgovac Fransis Jakob Gardner još daleke 1766 kao prvu privatnu fabriku porcelana u Carskoj Rusiji. U to doba bio je to avanturistički poduhvat, pošto je pravi porcelan počeo da se proizvodi u Evropi tek nekoliko decenija ranije, a tajnovitost, neprestano eksperimentisanje i industrijska špijunaža bili su sastavni deo ovog posla. Ipak Gardner je postao veoma uspešan. Uzor mu je bio najbolji nemački i francuski porcelan, a njegovi proizvodi, koji su se mogli porediti sa proizvodima ruske Carske fabrike porcelana, postali su uzor drugim ruskim proizvođačima. Fabrika Gardner dobijala je specijalne porudžbine od ruskog carskog dvora, i radila je za pripadnike najelitnijih aristokratskih krugova, dok je takođe proizvodila lepe i kvalitetne predmete dostupne široj klijenteli. Kao posebnu čast, u znak priznanja vrhunskog kvaliteta, fabrika Gardner je dobila dozvolu da na njenoj oznaci bude prikazan grb Moskve. U trenutku kada je Matvej Kuznjecov otkupio fabriku od Elizabete Gardner, udovice jednog od potomaka njenog osnivača, ona je prolazila kroz period finansijkih poteškoća, a spekulisalo se da je i sam Kuznjecov imao udela u poslovnom sunovratu nekada uspešnog preduzeća. Ugovor o kupovini dao je za pravo Kuznjecovu da nastavi da koristi prepoznatljivi žig fabrike Gardner, kao i sve njene postojeće kalupe, modele i dekorativne motive. Tako je Kuznjecov uvećao svoju ponudu ogromnim nasleđem koje je iza sebe ostavila slavna fabrika Gardner.

Porodica Kuznjecov i njena uloga u istoriji porcelana Carske Rusije

   Porodica Kuznjecov veoma je uspešno razvijala svoj posao tokom nekoliko generacija, počevši od 1810 kada je Jakov Vasiljevič Kuznjecov, po zanimanju seoski kovač, otvorio prvu malu fabriku porcelana i keramike, pa sve do 1917 godine kada je u sastav kompanije „Partnerstvo za proizvodnju predmeta od porcelana i keramike M.S. Kuznjecov“ ulazilo skoro 20 fabrika, koje su velikom većinom bile nacionalizovane nakon Oktobarske revolucije. „Partnerstvo M.S. Kuznjecov,“ osnovano 1889, nosilo je  ime svog osnivača Matveja Kuznjecova (Matvey Kuznetsov, 1846 – 1911), koji je ujedno bio i najuspešniji član preduzimljive dinastije Kuznjecovih. Osnivanjem ove ogromne kompanije on je ostvario cilj svoje porodice da poseduje monopol u proizvodnji predmeta od porcelana i keramike u Carskoj Rusiji. Na prelazu iz 19. u 20. vek dve trećine predmeta od keramike i porcelana u čitavoj Rusiji bilo je proizvedeno u fabrikama koje su posedovali Kuznjecovi. Poslovna tatktika koja ih je dovela do ovako zavidnog uspeha bila je neumorno otvaranje novih i otkupljivanje već postojećih fabrika od svojih vlasnika. Fabrika kraj sela Dulevo, nedaleko od Moskve, otvorena je 1832, nova fabrika u Rigi, najvećem gradu Litvanije, osnovana je 1841, jedna od najistaknutijih fabrika fajansa – Oerbah u guberniji Tver otkupljena je 1870, a 1892 Matvej Kuznjecov je uspeo da otkupi i čuvenu fabriku Gardner, u okrugu Dmitrovski u Moskovskoj guberniji.

   Proizvodi nastali u fabrikama Kuznjecovih skrenuli su pažnju ruske javnosti na velikim izložbama: Politehničkoj izložbi u Moskvi 1872 i Velikoj izložbi industrije i umetnosti u Njižnji Novgorodu 1896. Kao dokaz priznanja njihovog vrhunskog kvaliteta dozvoljeno je da oznake na proizvodima fabrika Kuznjecovih sadrže grb Carske Rusije, što je bila zaista izuzetna čast i posebna privilegija. Nisu izostajala ni međunarodna priznanja, na Svetskoj izložbi u Parizu 1889 i 1900 predmeti sa potpisom Kuznjecov osvojili su zlatne medalje, a usledile su i gran pri nagrade na izložbama u Remsu 1903 i Liježu 1905. Uspeh Kuznjecovih bio je krunisan 1902 dodelom zvanja „snabdevača dvora njegovog carskog visočanstva“. Sam Matvej Kuznjecov bio je nosilac Ordena svetog Stanislava, Ordena svetog Vladimira, Ordena svete Ane, i francuskog Ordena Legije časti.

   Preduzetnički duh Matveja Kuznjecova, koji kao da je išao ispred svog vremna, ogleda se i u nameri da predmeti od porcelana i keramike proizvedeni u njegovim fabrikama, moraju naći svoj put do svakog domaćinstva u Rusiji. On nije želelo da se ograniči samo na klijentelu iz privilegovanih krugova plemića i dobrostojeće buržoazije, on je želeo da među svojim muštrijama ima i pripadnike skromnijih društvenih slojeva radnika i seljaka, čime bi u ogromnoj meri uvećao svoje tržište. Zbog toga je uveden veoma širok raspon modela i dekorativnih motiva. Raskošna ali istovremeno prefinjena dekoracija na predmetima inspirisanim francuskim Sevr porcelanom, stilom rokoko i porcelanom sa carskog dvora, bila je tu za klijentelu istančanog ukusa i dubokog džepa. Preterano kitnjasti i romantični motivi, sa puno cvetića i još više pozlate, na razrađeno modelovanim predmetima sa reljefnim ukrasima i neobično izvijenim drškama,   bili su tu za one pripadnike srednje klase umerenih primanja ali neumereno lošeg ukusa.  Veseli i prostodušni motivi inspirisani ruskom folklornom umetnošću, na jednostavnim predmetima praktičnim za upotrebu, bili su tu za sve one koji su u svojim seoskim i radničkim sredinama bili naviknuti upravo na ovakvu dekoraciju svojstvenu ruskom narodu. Krajem 19. i početkom 20. veka nastaju i predmeti sa elementima inovativnog art nuovo stila koji su bili prijemčivi za naprednu klijentelu iz intelektualnih krugova.  I tako su predmeti od porcelana i keramike iz brojnih fabrika porodice Kuznjecov zaista bili prisutni u gotovo svakom domaćinstvu širom Rusije.

   Pošto su se pozicionirali kao glavni proizvođač predmeta od keramike i porcelana u Rusiji, Kuznjecovi su proširili svoje tržište i na Centralnu Aziju, Tursku, Avganistan, Balkan, pa čak i na istočnu Kinu, a za svako od ovih područja izrađivali su proizvode u odgovarajućim stilovima, maksimalno se prilagođavajući ukusu svojih mušterija.

    Matvej Kuznjcov je na čelu svoje kompanije „Partnerstvo za proizvodnju predmeta od porcelana i keramike M.S. Kuznjecov“, čije se sedište nalazilo u namenski podignutoj zgradi u Moskvi, ostao sve do svoje smrti 1911. On se pobrinuo da ogromna poslovna imperija bude pravedno raspodeljena među njegovim sinovima i kćerima, međutim nastavak procvata porodičnog posla osujetila je Oktobrsaka revolucija, koja je sa sobom donela i nacionalizaciju svih privatnih preduzeća. Jedino utočište za moćnu porodicu industrijalaca Kuznjecov ostala je Riga gde su i dalje posedovali svoju fabriku. To je bilo moguće  zato što je Litvanija u periodu između 1918 i 1940 ostvarila samostalnost, i bila okrenuta ka zapadanoj Evropi.  Sinovi i unuci Matveja Kuznjecova bili su na različitim pozicijama u fabrici u Rigi sve do 1940, kada su neki od članova porodice uspeli da pobegnu u zapadnu Evopu, a nekima se gubi svaki trag u tom vremenu nemilosrdnih istorijskih okolnosti.

Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

SLIČNI PROIZVODI

KINESKA VAZA 100 ANTIKVITETA


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

KINESKI TANJIR MILLE FLEUR


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

KINESKA VAZA SA PTICAMA


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

PAR KRČAGA OD MAJOLIKE

1000


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

PAR VAZA OD MAJOLIKE

300


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

VAZA U STILU ISTORICIZAM

950


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

DELFT VAZA SA POKLOPCEM

280


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

DELFT POSUDA SA POKLOPCEM

250


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

JAPANSKA VAZA SA TACNOM

515


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

VAZA SA ZMAJEVIMA

120


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

VAZA SA MOTIVOM KINESKE ŠLJIVE

150


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...

VAZA SA GRMOM RUŽA

60


Proizvod je dodat u korpu! Molimo sačekajte...